Trgovanje akcijama

Za trgovanje akcijama najpre je potrebno upoznati se sa osnovnim pojmovima koje se odnose na akcije i pravo raspolaganja akcijama. Naime, akcije u trenutku izdavanja imaju svoju nominalnu vrednost koja, u tom momentu, predstavlja cenu koju akcionar plaća za akciju. Svako lice koje kupi akcije postaje akcionar, a svaki akcionar se upisuje u knjigu akcionara, gde se relevantni podaci odnose na njegove lične podatke i broj akcija koje je kupio. Ostvareno vlasništvo nad akcijama je trajno i prenosivo nasledstvom, poklonom ili prodajom. Prema tome, trgovanje akcijama zahteva prethodnu podrobnu informisanost, bez obzira na koji način akcionar postao vlasnik akcija. Osnovne informacije o akcijama i akcionarima, odnosno njihovim pravima i položaju po osnovu vlasništva nad akcijama tretira Zakon o privrednim društvima. Ovaj Zakon poznaje dve osnovne vrste akcija – obične (redovne) i preferencijalne (povlašćene). Osnovna razlika između ove dve vrste akcija je prvenstveno u delu koji se odnosi na pravo upravljanja, a koje je propisano određenom zakonskom regulativom. Inače, akcija po definiciji predstavlja vlasničku hartiju od vrednosti koja označava deo kapitala (imovine) kompanije, a svaki vlasnik akcija kompanije, zapravo je i vlasnik dela te kompanije, srazmerno broju akcija koje poseduje. Za trgovanje akcijama potrebno je znari razliku između nominalne, knjigovodsvene i tržišne vrednosti akcija. Nominalna vrednost akcije predstavlja vrednost koju akcija dobija prilikom izdavanja i koja kao takva nije promenljiva. Knjigovodstvena vrednost predstavlja vrednost akcije koja je iskazana kroz odnos knjigovodstvene vrednosti kapitala i ukupnog broja emitovanih akcija, a menja se u zavisnosti od promena u vrednosti kapitala. Tržišna vrednost akcija se menja nezavisno od nominalne i knjigovodstvene vrednosti i predstavlja odnos koji valorizuje uslove ponude i tražnje u određenom trenutku na tržištu. Zbog ovog svog osnovnog svojstva tržišna vrednost akcije u mnogome opredeljujuće deluje na akcionara i njegovu odluku što je predstavlja suštinu za trgovanje akcijama. Praktično, ukoliko neka kompanija ostvaruje dobre poslovne razultate, ima profit i lepu perspektivu, raste želja investitora da kupi akcije te kompanije, a ta namera se iskazuje na tržištu kroz naloge za kupovinu akcija. Druga opcija je mogućnost otuđenja akcija i u tom smislu, glavna mogućnost koja akcionaru daje slobodu izlaska iz statusa akcionara neke kompanije, što dalje podrazumeva da neko drugi ima slobodu prihvatanja statusa akcionara te kompanije, a to predstavlja prodaju akcija na tržištu. Dakle, trgovanje akcijama zahteva poznavanje makar osnovnih elemenata i mehanizama funkcionisanja tržišta hartija od vrednosti što je značajno je za svakog akcionara. Prodaju akcija na tržištu vlasnik akcija može realizovati isključivo posredstvom ovlašćenih profesionalnih učesnika, brokera, ali je trgovanje akcijama disciplina koja zahteva poznavanje pravila rada tržišta kako bi se što bolje sagledale okolnosti koje mogu uticati na investicionu odluku, koja je ipak uvek isključiva odluka samog vlasnika akcija. To praktično znači, da iako je svaki profesionalan savet koristan pri donošenju konačne odluke akcionara, trgovanje akcijama za akcionara je proces u kome on samostalno bira od svega što može da uradi sa akcijama. U slučaju otvorenih akcionarskih društava postoji zakonska obaveza trgovanja akcijama na organizovanom tržištu – berzi, tako da akcionar njihovu prodaju može realizovati samo u skladu sa propisima kojima je regulisano tržište hartija od vrednosti, kao i pravilima i procedurama definisanim od strane organizatora tržišta. Navedena procedura i zakonska regulativa o kojoj se stara i kontroliše je organizator  tržišta predstavlja model po kome se odvija trgovanje akcijama.

Pogledajte kako zaraditi pare baveći se Forex biznisom i da li je Forex trgovanje najisplativiji biznis.